Detinjstvo

Rođen sam 1. maja 1987, godine u Vršcu (grad srednje veličine u Južnom Banatu, Vojvodina - više o Vršcu ovde), od majke Nade Radulovac Milić i oca Arsenija Milića. Ukoliko se pogleda nekoliko kolena unazad, moze se olako pronaci veliki broj predaka raznih nacionalnosti: počev od starih Vojvođana, preko Mađara i Nemaca, sve do Čeha.

Rano detinjstvo, do polaska u predškolske intsitucije, odlikovano je pod uticajem roditelja, dede, ujaka i sestre Danijele. Verujem i da su rano ispoljena interesovanja za informatiku (osnovne korake u programu Basic na Commodore 64 računaru savladao sam 1992. godine), likovne umetnosti, matematiku i biologiju (sakupljanje buba, održavanje akvarijuma) ostavila značajne tragove na moj dalji rad i nadgradnju. Vaspitavan sam u duhu komunističkih ideala sa jedne strane, i u duhu Austrougarske kulture sa druge, majčine strane - tako da sam, na neki način od detinjstva usmeravan da zdravorazumski preispitujem svoja mišljenja i "politiku nestašluka". Kao najveće prednosti vaspitanja izdvojio bih disciplinu i osećaj kritičnosti. Kontakti sa prijateljima iz ovog perioda se, nažalost, ne održavaju na adekvatnom nivou - no nije zgoreg spomenuti da su mi pored familij društvo najčešće pravili Milijana i Dušan Desponić.

Pohođao sam dve osnovne škole i to OŠ "Paja Jovanović" (prvi razred i prvo polugodište drugog razreda, kod učiteljice Bube Mihailović) i OŠ "Jovan Sterija Popović" gde sam proglašen za Đaka generacije sa uspehom 5.00. Nosilac sam Vukove diplome, učestvovao sam na takmičenjima iz matematike, fizike, hemije, tehničkog obrazovanja, likovnog i informatike. Najveći uticaj na moje dalje ideje i razvoj ostavili su sledeći predevači: Nikola Višnjić, Snežana Kusicki, Melanija Radak, Slavica Kirilov, Olga Predić, Gordana Kovačević i Branko Okretić (tolerantni predavač fizičkog vaspitanja, koji je prilikom ocenjivanja visprenošću pedagoga supstituisao moju krajnju fizičku nespretnost naučenom teorijom). Najveći problem u ovom periodu, pored par ratova i opšteg stanja van mog uticaja, predstavljala mi je borba se prekomernom težinom koja se prenela i na period srednje škole. Iz osnovne škole sam, pored polivalente i solidne osnove opšteg znanja, sačuvao i vredne pirjatelje Aleksandru Aleksić, Nebojšu Trifunovića i Slobodana Vasića. U toku osnovnog obrazovanja konstantno sam obavljao funkciju predsednika odeljenja.

Srednja škola

Na osnovu prethodnih interesovanja očekivalo se da ću se opredeliti za gimnaziju ili za srednju školu prirodnih nauka.

Nakon dugoročnog razmišljanja odlučio sam da se opredelim za korpus ekonomskih nauka, te sam upisao istureno odeljenje Ekonomske škole "Paja Marganović" iz Pančeva koje se nalazilo u zgradi gimnazije "Borislav Petrov Braca". Nakon dve godine odeljenje ekonomskog tehničara se integrisalo sa gimnazijom, te sam dalje obrazovanja nastavio, sada i formalno, u okviru gimnazije. U srednjoj školi sam ostvario prosek 5.00, i titulu Vukove diplome. Uspešno sam učestvovao na takmičenjima iz osnova ekonomije, matematike, ekonomske matematike i srpskog jezika i književnosti. Najveći uticaj u ovom periodu na mene su ostavili sledeći profesori: Jano Petrovič (matematika), Boban Đorđević (bankarstvo, osnovi ekonomije), Dojna Ardeljan (matematika za ekonomiste), Vesna Micevska Antal (računovodstvo), Neven Daničić (istorija) i Dušan Kuzmanović (poslovna ekonomija, osnovi ekonomije, statistika i marketing). U toku srednje škole više puta sam obavljao funkciju predsednika razreda i člana Parlamenta učenika.

Pored osnova ekonomskih nauka, srednju školu ću dugo pamtiti i po izuzetnim prijateljima koje sam stekao. Gotovo bez sumnje, u stratešku kategoriju svrstavam Bojanu Brajkov kao definitivno najbližu osobu iz vanfamilijarnog kruga.

Iz širokog kruga prijatelja izdvojiću samo one najaktivnije, nadam se da time ostale neću uvrediti: Aleksandar Zavišin, Sava Popov (iz Uljme), Adrijan Ardeljan, Ličina Dijana i Rade Matić.

Štaviše, ovaj period života u Vršcu ostavio mi vredna iskustva iz poslovanja s obzirom da sam veći deo leta provodio u firmi mog ujaka. Centralni problem prethodnog perioda je uspešno rešen - stabilizovao sam problem sa težinom (uz sopstveni rekord od 148 kilograma telesne mase).

Odlazak iz Vršca

Nakon završetka srednjeg obrazovanja odlučio sam da nastavim sa visokim obrazovanjem na Ekonomskom Fakultetu Novosadskog Univerziteta, pre svega zbog (u tom mementu) jedinstvenog smera Poslovni Informacioni Sistemi. Prijemni sam položio sa najboljim rezultatom na smeru, te sam prvu godinu upisao kao student čije se školovanje finansira iz budžeta (do završetka prvog ciklusa studija školovao sam se u statusu budžetskog studenta).

Početno oduševljenje fakultetom je splaslo već u toku prvog semestra. Upoznavanje sa nezainteresovanim, sujetnim i nestručnim profesorima, zastarelom literaturom, kršenjem Bolonjskih propisa i osnovnih studentskih prava (s akcentom na "ljubazne" šalterske službenice i overavanje semestra sa redom koji počinje sa formiranjem u 5h prepodne) nateralo me je da se aktivno uključim u rad Studentske unije, u kojoj sam kasnije izgradio veoma raznovrsnu karijeru. No, kasnijim upoznavanjem kvalitetnog i profesionalnog nastavnog kadra mišljenje o fakultetu je počelo da mi se popravlja. Ubeđen sam da su ogromni uticaj na moja profesionalna opredeljenja, rad i razmišljanja ostavili prof. dr. Marton Sakal, prof. dr. Saša Bošnjak, prof. dr. Pere Tumbas, prof. dr. Neđo Balaban, prof. dr. Zoran Ćirić ali i prof. dr. Kosta Josifidis, prof. dr. Siniša Ostojić, prof. dr. Nenad Vunjak, i prof. dr. Branko Bijelić kao i asistenti: Viktorija Bojović, Olgica Ivančev i Darko Pantelić.

Pored stalnog angažmana na području visokog školstva i lične nadrgradnje, aktivno sam se uključio i u lokalne i pokrajinske izbore 2008. godine. Učešće u pravim političkim i markeinškim kampanjama donelo mi je nezamenljiva iskustva iz raznih oblasti, sa akcentom na menadžmentu, ljudskim resursima, organizaciji i odnosima sa javnošću.

Kako je vreme neumitno odmicalo, odlučio sam da privedem kraju svoja dva velika projekta - Bachelor diplomu i reformu Studentske unije Srbije. Volšebnom igrom sudbine, ispostavilo se da će se oba projekta završiti na vrlo sličan način - reforma SUS u entitet virtuelne organizacione strukture, s akcentom na socijalnom kapitalu i umrežavanju stručnih potencijala mladih studenata predstavljala je ujedno i temu mog završnog rada, koji sam odbranio sa ocenom 10. Moj završni rad možete pogledati ovde.

Ovaj period su mi ulepšali i u značajanoj meri obogatili prijatelji: Dušan Pešić, Kusturin Igor, Kotur Srđan, Milan Kablar, Siniša Perić, Jelena Kukolj, Nataša Sajlović, Neda Milić, Sloboda Bijelić, Slaviša Vasiljević i Danilo Anđelić. Ponekad mi je zaista žao što se mnoga od ovih poznanstava održavaju isključivo virtuelno.

Münster Universität

Završetkom Bachelor studija na Univerzitetu u Novom Sadu stvorio sam sebi finu osnovu za dalje usavršavanje. Nakon detaljnog skeniranja visokoobrazovnog područja sveta i konačnog prelamanja (da neću prelamati između ekonomije i informacionih tehnologija) odlučio sam da svoja dalja usavršavanja nastavim na univerzitetu u Münsteru, NRW. Univerzitet u Münsteru je nadaleko poznat po najboljem Evropskom programu u oblasti informacionih tehnologija, ali i kao gotovo najbolji ekonomski fakultet u Nemačkoj.

Trenutno živim i radim u Münsteru.