Vršac – Vitalan sam zahvaljujući puževima. Pa već pola veka „trčim” za njima, u tome je tajna moje dobre kondicije – kaže nam na početku razgovora Steva Cepenjak, krepki sedamdesetogodišnjak iz Vršca, koga svi znaju kao jednog od najpredanijih sakupljača i otkupljivača puževa u ovom kraju. Steva napominje da odbrojava dane do 1. juna, kada se završava sezona lovostaja na puževe, kojih je, kaže, u prirodi sve manje. Krivac za to je prekomerna upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja i zagađenje prirode svakojakim otpadom.
Nekada je, kaže, za dan mogao da „nabere” i po 100 kilograma puževa, danas, jedva 15–20 kilograma. Lovišta puževa više nema u okolini, već se po njih mora zaputiti u predele gde čovek još nije stigao da sve pokvari.
Inače, Stevi se za stručne savete i tajne u vezi sa lovom na puževe često javljaju njegovi ispisnici, ali i studenti, đaci, zaposleni i nezaposleni, u želji da spoje korisno sa lepim: da o istom trošku poprave i fizičku kondiciju i stanje kućnog budžeta. Prvo upozorenje koje im pre bilo kog drugog saveta daje Steva glasi: kad primetite da puž nije položio jaja, uzdržite se od lova – to će vam se isplatiti kad se razmnožavanje uspešno obavi, odnosno kad nova generacija puževa naraste.
Pet kćeri je Stevan othranio i iškolovao, zahvaljujući biznisu sa puževima.
– Za poslednjih pet decenija, sa članovima svoje porodice sam skupio i isporučio tržištu ogromne količine puževa. Nikada, međutim, ni ja niti iko od ukućana puža nije ni okusio. Jedino znam da je njegovo meso potrebno kuvati četiri sata i odvojiti „stopalo” od ostatka tela. Stručnjaci tvrde da je meso puža, baš kao i žabe, izuzetno blagotvorna, posebno za organe za varenje – veli nam Steva Cepenjak i dodaje da u razvijenim zemljama, gde je puž cenjena i skupa roba, njegovo meso koriste za pripremanje gastronomskih specijaliteta, a kućice za punjenje raznim paštetama.
| < Prethodni | Sledeći > |
|---|